Nikola Piljić rođen je u Nišu 1997. godine. Nakon završene gimnazije „Svetozar Marković“, 2016. godine, upisuje integrisane akademske studije na Medicinskom fakultetu u Nišu, koje završava 2022. godine sa prosečnom ocenom 9,85. Diplomski rad pod nazivom ,,Morfofunkcionalne karakteristike razvića bubrega čoveka’’ odbranio je sa ocenom 10. U decembru 2019. godine izabran je u zvanje saradnika- demonstratora na predmetu Histologija i embriologija. Učestvovao je u izradi četiri autorska i dva koautorska studentska naučna rada, koji su prezentovani na međunarodnim Kongresima studenata medicine. Student je druge godine Doktorskih akademskih studija na Medicinskom fakultetu u Nišu. U akademskoj 2017/2018. godini bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a u akademskoj 2021/2022. godini bio stipendista poliklinike za plastičnu hirurgiju, internu medicinu i radiologiju „Rea Medika“ u Beogradu. Tokom rada u više uglednih medicinskih ustanova, savladao je osnove bronhoskopije pod stručnim mentorstvom dr spec. med. Dragana Stanojevića (Specijalna bolnica za nespecifične plućne bolesti ,,Sokobanja”). Pored toga, aktivno se bavio savetovanjem pacijenata u procesu odvikavanja od pušenja, u čemu je ostvario zapažene rezultate, primenjujući dokazane metode sa značajnim doprinosom poboljšanju zdravlja pacijenata. U okviru programa zapošljavanja najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji bio je angažovan na Klinici za pulmologiju (Odeljenje za maligne bolesti pluća i pleure), Univerzitetskog kliničkog centra Niš, na kojem je odnedavno u stalnom radnom odnosu.
Dr Nikola Piljić, jedan od naših favorita u rubrici „Oni koji dolaze“, fokusiran je na ozbiljne medicinske teme i brojna naučna istraživanja u oblasti pulmologije. Tu, na planu kliničke prakse i rada sa plućnim bolesnicima, ipak se ne završavaju njegova interesovanja i ambicije. Posebno mesto u lekarskom angažmanu mladog Piljića zauzima jedna osetljiva oblast koju svi mi ili ignorišemo ili prećutkujemo, ili je naprosto – ne vidimo. Ali je udišemo! Pušenje, kao psihosocijalni i klinički fenomen, to jest, borba protiv ove pošasti koja pored konzumenata ozbiljno ugrožava i za taj opak porok nezainteresovani deo populacije, nalazi se u centru njegovog intelektualnog i praktičnog napora da se u ovu oblast konačno uvede red. Zakone imamo, plate primaju svi zaduženi za poštovanje i sprovođenje zakona, ali primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u vidu sankcija i ostalog što Zakon predviđa, jednostavno u praksi najčešće izostaje. Zašto je to tako? Kome to odgovara? Tiče li se to svih nas ili je to samo kapric jednog mladog (zli pušački jezici bi rekli) i nadobudnog lekara? Ovde smo da razjasnimo ovu dilemu, zadremo dublje u problematiku duvanskog dima i svetu saopštimo novost koju nam donosi Nikola Piljić – nedavno je osnovana Nacionalna inicijativa nepušača Srbije (NINS). Kako je nastala ova organizacija, koji su njeni ciljevi i šta je preporučuje u borbi protiv raznih zagađivača vazduha našeg nasušnog u vidu malih, velikih, dugih, kratkih, elektronskih, analognih, uljanih i drugih cigareta ili kako se već zovu svi ti vajbovi, e-tečnosti i nargile, otkriva nam onaj koji dolazi – dr Nikola Piljić, predsednik ove organizacije. Razgovor je vođen uz domaćinsku podršku kafića „Zvuci srca“ u Nišu, u kojem rade osobe sa smetnjama u razvoju i koji pored pružanja podrške osobama sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama ne promoviše duvanski dim.
Srbija 2025 godine… Doktore Piljiću, vidi li nas Evropa od dima i koliko je konzumenata cigareta svih tipova danas u Srbiji. Da li broj pušača raste ili opada, budući da su kampanje žestoke i sve agresivnije?
Na pragu 2025. godine, Srbija i dalje ima značajan problem sa zadimljenim zatvorenim javnim prostorima. Prema zvaničnoj statistici, oko trećine odraslog stanovništva u Srbiji povremeno ili stalno puši, što nas svrstava među zemlje sa najvišim procentom pušača u svetu. Uz to, raste i broj korisnika alternativnih duvanskih proizvoda, što posebno zabrinjava. Ukoliko ne budemo preduzeli ozbiljne i sistemske korake u rešavanju ovog problema, Srbija će ostati „zadimljena krčma“ Evrope i sveta.
Kako izgleda svest prosečnog stanovnika Srbije o pitanjima pušenja i kako se generalno reaguje na problem širenja i udisanja duvanskog dima – pored svih drugih aero-zagađenja?
Svest o štetnosti pušenja a posebno pasivnog pušenja u Srbiji je na veoma niskom nivou. Dodatni problem predstavljaju alternativni duvanski proizvodi, za koje postoji pogrešno uverenje da su bezbedni, kako za korisnike, tako i za one koji su izloženi njihovim aerosolima. Aerozagađenje je zaista veliki problem, posebno tokom zimskih meseci. Međutim, koristiti aerozagađenje kao izgovor za odlaganje borbe protiv pušenja je potpuno neosnovano. Pušenje je specifičan i direktan izvor zagađenja u zatvorenim prostorima!
Da li postoje kampanje koje ukazuju na problem i još važnije – postoje li kampanje koje su zapravo „oglašavanje ispod crte“, koje zapravo na suptilan način preporučuju savremene oblike konzumiranja cigaretnog dima?
Poslednjih godina primećuje se značajan nedostatak kampanja koje bi ukazivale na štetnost aktivnog i pasivnog pušenja. Sa druge strane, duvanska industrija je izuzetno aktivna. U poslednje vreme svedoci smo kampanja koje na suptilan način sugerišu da su bezdimne alternative sigurniji izbor za pušače. Ove poruke ostavljaju pogrešan utisak da su ovi proizvodi bezopasni, čime se zanemaruje njihov štetan uticaj na zdravlje kako korisnika, ali i onih koji su izloženi njihovim aerosolima.
Na koji deo populacije su najviše usmerene takve kampanje, to jest, koja je najosetljivija i narjanjivija ciljna grupa duvanskih industrija?
Deca i adolescenti su najosetljivija grupa kada je reč o uticaju duvanske industrije. Pojava reklama koje promovišu alternativne duvanske proizvode tokom sadržaja namenjenog deci, poput crtanih filmova na platformama kao što je YouTube, ukazuje na to koliko je važno zaštititi ovu ranjivu populaciju. Zato će naše udruženje značajan deo svojih aktivnosti usmeriti na primarnu prevenciju, kako bi se sprečio početak upotrebe svih oblika duvanskih proizvoda kod mladih.
Šta kažu zvanični medicinski podaci – koliko se realno oboleva od dima cigareta i koliko to košta državu? Je li skuplja prevencija ili lečenje?
Svake godine u Srbiji se registruje oko 7.000 novih slučajeva karcinoma pluća, dok je broj obolelih od drugih respiratornih bolesti u stalnom porastu. Međutim, štetan uticaj pušenja nije ograničen samo na respiratorni sistem – praktično nema organa u ljudskom organizmu koji nije ugrožen. Naravno da je prevencija mnogo jeftinija. Ulaganje u prevenciju nije samo pitanje ekonomske racionalnosti, već i unapređenja kvaliteta života stanovništva, što bi trebalo da bude prioritet svake društveno odgovorne politike.
Da li bi zabranom pušenja u ugostiteljskim objektima ta privredna grana bila ugrožena?
To je apsolutno mit koji služi kao izgovor za odlaganje uvođenja zabrane pušenja u svim zatvorenim javnim prostorima uključujući i ugostiteljski sektor. U zemljama koje su uvele zabranu, prihodi ugostitelja su ostali isti ili su čak porasli. S druge strane, pušenje je kod nas zabranjeno u tržnim centrima – da li su oni zbog toga propali? U avionima je strogo zabranjeno pušenje i striktno se poštuje navedena zabrana – da li je broj letova opao zbog toga?
Da li zapravo verujemo u mitove? Klasična cigareta je štetna, ali ne i e-cigareta, vejp, nikotinska vrećica, nargila…
Ne postoji duvanski proizvod koji je bezopasan. Jedino što je bezbedno inhalirati u pluća jeste fiziološki rastvor i određeni lekovi kada je to mediicnski opravdano. Sa druge strane nikotinske vrećice predstavljaju ozbiljan rizik po oralno zdravlje.
Da li se poštuje Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i zašto ne? Šta ćete preduzeti tim povodom?
Primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koji je usvojen još 2010. godine, u Srbiji je i dalje nedovoljna, naročito u državnim ustanovama i preduzećima, gde je situacija zabrinjavajuća. U privatnom sektoru je situacija nešto bolja, ali i tu postoji prostor za unapređenje primene ovog Zakona. Naše udruženje će aktivno raditi na podizanju svesti, monitoringu primene Zakona i saradnji sa nadležnim organima kako bi se osigurala bolja primena Zakona i zaštita građana od duvanskog dima.
Koje će biti druge aktivnosti NINS-a u narednom periodu?
Primarni fokus NINS-a u narednom periodu biće na striktnom sprovođenju postojećeg zakona i proširivanju zakonskih okvira kako bi zabrana pušenja obuhvatila sve zatvorene javne prostore, uključujući ugostiteljske objekte, kao i bezdimne alternative. Planiramo intenzivan rad na primarnoj prevenciji, edukaciji javnosti, organizovanju stručnih skupova i svim drugim aktivnostima koje će doprineti zaštiti građana od štetnih efekata duvanskih proizvoda.
Da li ste već uspostavili saradnju sa nekim organizacijama i institucijama?
Dobili smo podršku relevantnih organizacija i institucija i već sada ostvarili saradnju sa brojnim stručnim udruženjima i udruženjima pacijenata. U planu je i partnerstvo sa društveno odgovornim kompanijama koje dele naše vrednosti. Želim posebno da istaknem da nikada nećemo sarađivati sa kladionicama, duvanskom industrijom niti proizvođačima alkoholnih pića!
Šta biste poručili građanima a šta zakonodavcima i kontrolnim organima?
Građanima poručujem da podrže našu borbu za zaštitu javnog zdravlja i da se, ukoliko žele, aktivno uključe u rad Udruženja. Zakonodavcima i kontrolnim organima poručujem da prepoznaju ozbiljnost problema, da u nama vide partnere i da zajedno radimo na rešavanju ovog velikog javnozdravstvenog, ekonomskog i kulturološkog problema koji pogađa našu zemlju.
Za kraj ovog razgovora – postoji li zaista i nešto što se zove „tercijarni dim“?
Tercijarni dim predstavlja ostatke duvanskog dima koji se talože na površinama kao što su nameštaj, zidovi, tepisi, i druge površine nakon gašenja cigarete. Ove površine zadržavaju toksične i kancerogene supstance iz duvanskog dima, danima i nedeljama. Uprkos dokazanim zdravstvenim rizicima, u Srbiji se o tercijarnom dimu gotovo uopšte ne govori, što ukazuje na ozbiljan propust u edukaciji javnosti.
Vaše udruženje formirano je na dan Sv. Alimpija Stolpnika. Slučajnost ili hotimična simbolika?
Udruženje je formirano 9. decembra, na dan kada Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju prepodobnog Alimpija Stolpnika, koji je, prema narodnom verovanju, pregazio kugu, zaustavio gubu i odbijao nezdrave vetrove, što se simbolički može uporediti sa našom borbom protiv duvanskih proizvoda.
